| |
|
|
|
 |
ERGELA LjUBIČEVO
Na desnoj obali Velike Morave nalazi se jedna od najstarijh
srpskih ergela, ergela ''Ljubičevo''. Ostala je priča da su se na tom terenu
uzgajali konji još u doba Dragutin i Milutina Nemanjića, oko 1280.godine.
Zvanični podaci Ljubičevo pominju tek polovinom 19. veka. Preteču današnje
ergele predstavljalo je poljoprivredno dobro ''Morava'', koje je knez Miloš
Obrenović uzeo od Turaka. Po njegovom naređenju, krajem septembra
1858.godine, na poljoprivredno dobro ''Morava'' iz ekonomskih i zdravstvenih
razloga prebačeno je 49 pastuva iz državne ergele ''Dobričevo'' ( koju je
1852. godine kod Ćuprije osnovao knez Aleksandar Karađorđević ).Tako je
stvoreno pastuvsko stanište u Požarevcu. Već 16.
 aprila
1860. godine, knez Miloš poklanja ovo poljoprivredno dobro zajedno sa ergelom državi.
Taj datum predstavlja rođendan Ljubičeva.
Na zahtev kneza Mihaila, ministarstvo finansija na čijem je čelu bio K.
Cukić, 20. maja 1866. godine donosi rešenje da se državna ergela u buduće
zove ''Ljubičevo'' u čast kneževe majke kneginje Ljubice. Od svog nastanka,
pa sve do 1912. godine ergela se ubrzano razvija. Te, 1912. ergela je imala
156 kobila i preko 200 omadi. Posle Balkanskog i Prvog svetskog rata ergela
je gotovo uništena. Ljubičevo ostaje bez konja.
Rad ergele ponovo je obnovljen 1920. godine prikupljanjem
preostalog konjskog fonda po Srbiji i kupovinom 25 kobila matičnog zapata.
To je početak uspona srpskog konjarstva i uspona ergele Ljubičevo, koji će
trajati sve do 1941. godine. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rat,
fond konja na ergeli broji čak 344 grla, od čega 100 pastuva i 70 kobila
punokrvne i polukrvne engleske rase, kao i noniusa i lipicanera. U toku rata
izgubljeno je 40% konjskog fonda u Srbiji. Ratna razaranja i pljačka
desetkuju i konjski fond ergele, tako da kraj rata ergela dočekuje sa svega
83 grla, od čega 63 arapskih i 20 engleskih punokrvnih konja.
Nakon rat ponovo se pristupilo obnovi ergele. Rešenjem Ministarstva
narodne odbrane formirano je pet vojnih ergela , među kojima i Ljubičevo.
Primarni zadatak ergele je da radi na uzgoju i razmnožavanju izdržljivog
konja polukrvne engleske rase, koji će se koristiti u armiji i u
poljprivredi. Uz polukrvne, ergela u ovom periodu drži i manji zapat punokrvnjaka kao
korekturu za polukrvni uzgoj. Ljubičevo postaje centar za usavršavanje
konja.
Period procvata Ljubičeva trajao je kratko, već 1951. godine
vojska se odrekla konja što je označilo početak kraja za Ljubičevo. Konj je
proglašen nerentabilnim i u radu u poljoprivredi. 1958. i 1959. dolazi do
rasprodaje konja i tako je Ljubičevo ponovo bez konja. Već 1966. godine Konjičko
društvo ''Knez Mihailo'' ( u to vreme konjičko društvo ''Veljko Dugošević'')
dolazi na ideju da ergelu obnovi svojim kadrovskim potencijalom i skromnim
materijalnim sredstvima. U tu svrhu poklanja ergeli pastuva Jupitera i
kobile Koronu, Afroditu, Vidru, Nevestu i Elidu sa čime počinje nova era u
razvoju požarevačke ergele. 1976. godin kupuju se u Mađarskoj kobile: Terna,
Cingar, Terminus i Lakme, a u isto vreme kupljen je i pastuv Faktor u
Nemačkoj. Rad na poboljšanju priplodnog materijala nastavlja se i 1978.
Kupuje se u Engleskoj pastuv Vićenco i nekoliko kobila koji
su osvežili uzgoj u ergeli.
Od tog perioda ergela se razvija u okviru svojih mogućnosti i
uspešno nastupa na hipodromima širom Srbije.
Pismo Kneza Miloša Sovjetu
'' Kao što sam jutros Sovjetu preporučio da se ozbiljno postara o tome da
se pravitelstvena ergela dobrbo ustroi,kako bi zemlja od nje asnu imala,to k
postženiu te celji i iza olakšati pravitelstvu i narodu mome velike troškove
koje bi oko toga morali činiti, ja ustupam na korist iste ergele
pravitelstvu srpskom i poklanjam mu dobro moje zvano Morava koje se u
okružiu požarevačkom naodi. Ovaj akt neka smatra Sovjet kao ustuplenie i
tapiu od moje strane i neka popečitelstvo finansija o tome izvesti da bi
dobro kao pravitelstveno u svoje knjige uvelo.''
Topčider 16. apr. 1860
Miloš Obrenović
''Morava'' menja ime u ''Ljubičevo''
...''Počem
naimenovanja drž.dobra na kome postoji zavedenije pravitelstvene ergele nije
opredeljeno ni nazivanje uobičajeno ''Morava'' neskladno se upotrebiti može,
to je ministar finansija po saizvoleniju Njegove Svetlosti Knjaza
rešio:
da se pravitelstveno dobro do Požarevca na Moravi ležeće na kome postoji
zavedenije državne ergele u buduće zove ''Ljubičevo''.
Ovo rešenje da se saobšti upravitelstvu drž.ergele i da se u novinama
zvanično oglasi.''
20. maja 1866.
Beograd
Ministar finansija
K.Cukić |
|
